authorblog

Autorski tekstovi

Boško Obradović: Čemu žurba, predsedniče?

Boško Obradović: Čemu žurba, predsedniče?

Neće samo Vučić i Dačić biti izdajnici i veleizdajnici – sada će za konačnu predaju KiM i priznanje tzv. nezavisnog Kosova odgovornost sa njima podeliti i svenarodni „unutrašnji dijalogˮ. Neka, hvala!

Nema ni najmanje sumnje koji su motivi Aleksandra Vučića za naprasno pokretanje tzv. unutrašnjeg dijaloga o Kosovu. Vreme je iscurilo – preuzete obaveze prema stranom zapadnom faktoru kada je dolazio na vlast moraju da se ispune.

            Vučić nije političar dijaloga već večitog monologa koji često prerasta u jeftino glumatanje. On zapravo nikada nije prerastao funkciju ministra informisanja i sve vreme se bavi isključivo političkim marketingom. Što nema unutrašnjeg dijaloga o poštenim i fer izborima, slobodnim medijima, Savamali, kriminalu i korupciji u vrhu SNS – kad je već dijalog postao tako moderan? Ovo novo foliranje mu odgovara i zato što će na ovaj način napraviti medijsku pripremu i obezbediti alibi za konačnu predaju Kosova i Metohije.

            Međutim, verovali ili ne, ali Kosovo – uprkos svim višegodišnjim aktivnostima mnogobrojnih sponzora na međunarodnom nivou -  još uvek nije do kraja nezavisno i međunarodno priznato. I neće biti dok to Srbija ne omogući. Ali, to ne može proći dok Vučić ne pripremi i ne obavi „unutrašnji dijalogˮ u vezi sa tim. 

            Čemu žurba, predsedniče? Ako je Kosovo nezavisno – šta onda još traže od nas? Ako Kosovo nije nezavisno – što bismo ga mi priznavali? Zbog puta u EU u koju nikada nećemo ući? Zbog Vašeg opstanka na vlasti? Jer ste nekome obećali da će biti završeno? Kome se to drugom žuri, izuzev EU, SAD i NATO? Geopolitičko vreme konačno radi za nas.

            A do tada na osnovu Rezolucije SB UN 1244 sudbina KiM je još uvek pod nadležnošću UN. U tome je i glavna zamena teza i najveći promašaj srpske spoljne politike: ne rešava se pitanje Kosova i Metohije tamo gde nemate saveznike – u Briselu, već tamo gde mu je mesto i gde imate saveznike u Rusiji i Kini – u SB UN.

Zato Dveri kandiduju sledeće rešenje: prekid pogubnih pregovora sa šiptarskim teroristima u Briselu, koji se godinama vode isključivo na štetu srpskih nacionalnih i državnih interesa, i automatski povratak ove teme u SB UN. Na unutrašnjem planu ne dijalog, jer se o predaji dela državne teritorije i kršenju Ustava ne raspravlja, već formiranje Ministarstva za Kosovo i Metohiju koje bi imalo za cilj veću podršku opstanku Srba na KiM i povratku zaboravljenih raseljenih sa KiM. 

Ne može Kosovo i Metohija od autonomne pokrajine unutar Srbije da postane samostalna država, a da to isto ne postane i Republika Srpska kao entitet u okviru veštačke i nametnute BiH. Ili, ako hoćemo jedinstvenu BiH – onda se moramo zalagati i za jedinstvenu Srbiju. Predlažem zagovornicima nezavisnog Kosova u zemlji i inostranstvu da odaberu za koju su od ove dve opcije, ali samo – molim Vas - bez dvostrukih standarda.

Srbija može bez Vučića na vlasti, ali ne može bez Kosova i Metohije. Da žrtvujemo onda Vučića.   


Autor je narodni poslanik i predsednik Srpskog pokreta Dveri