authorblog

Autorski tekstovi

Mehanizmi za prevazilaženje krize u odnosima EU-Rusija

Mehanizmi za prevazilaženje krize u odnosima EU-Rusija

Ono što je ključni problem je način odlučivanja Evropske unije u oblasti zajedničke spoljne i bezbednosne politike i uticaj SAD na te odluke. Ako dobro pogledamo sve dosadašnje mere koje je EU preduzela protiv Rusije videćemo dve stvari:


Prvo, uzroci za uvođenje mera su zasnovani na dvostrukim aršinima. EU je 2014. godine uvela sankcije Rusiji zbog, kako oni to zovu, aneksije Krima. Dakle, u ovom slučaju, to što su se građani Krima izjasnili na referendumu za evropske komesare nema nikakav značaj i tu se ne brani pravo naroda na samoopredeljenje, dok se recimo potpuno drugačije gleda na slučaj Kosova, na kom da uzgred pomenemo, nikakav referendum nikada nije održan.


Drugo, sve mere koje su preduzete oslikavaju interese SAD. Ekonomske sankcije su u najvećoj meri usmerene ka odbrambenim i energetskim kompanijama iz Rusije, a baš to su oblasti u kojima je Rusija konkurentna u svetu. Proterivanje ruskih diplomata zbog „slučaja Skripaljˮ je opet započeto na inicijativu SAD.


Već iz ovih primera vidimo da bi za prevazilaženje krize - za početak - bilo dobro da EU, odnosno političke elite EU počnu da donose odluke u interesu svojih država, a ne u interesu SAD. A taj interes je nesumnjivo u saradnji sa Rusijom, koja je i sama deo Evrope,a naročito u saradnji u oblasti energetike.


Veliki nemački mislilac Osvald Špengler, u svom kapitalnom delu „Propast Zapadaˮ, prorekao je da hrišćanstvu Dostojevskog i Rusiji pripada treći milenijum posle Hrista. Takođe, smatrao je da Nemačka može i treba da ekonomski sarađuje, pre svega, sa Rusijom. Ovaj dalekovidi savet Špenglera danas bi trebalo da slede svi evropski narodi. Jer, savremena Evropa i svet ne mogu se zamisliti bez Rusije. Evropa nije isto što i EU. Paradoksalno, dok ovih dana jačaju antiruski politički potezi širom Evrope – u Evropi nikada nije bio jači međunarodni blok političkih partija koje žele Evropu nacija, a ne EU kao američku koloniju, i koje su za mnogo čvršću i bolju saradnju sa Rusijom. 


Buduća prevlast tih novih političkih snaga u Evropi, među koje spada i Srpski pokret Dveri iz Srbije, doneće i mehanizme za prevazilaženje krize u odnosima sa Rusijom. I da ne zaboravim da ponovim misao sa mog prvog dolaska ovde na Krim pre tri godine: Krim je Rusija – Kosovo je Srbija!


 

Boško Obradović
Narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije
i predsednik Srpskog pokreta Dveri